biografija

Detalji
Pogodaka: 29131

 

U mestu Radenković kod Sremske Mitrovice rođen je i odrastao Siniša Tufegdžić. Kao klinac zainteresovao se za muziku. U sedmoj godini počeo je da prstima prebira i svira na očevoj harmonici. Svoju prvu dugmetaru dobio je u desetoj godini. Muzičko znanje je sticao na privatnim časovima, jer u to vreme u državnim muzičkim školama nije postojalo obrazovanje za instrumentaliste na dugmetarama. Njegov profesor u poznatoj skoli harmonike ‘Krnjevac’ u Beogradu bio je Aleksandar Todorović- Krnjevac. - Mnogo je voleo da svira, pa mu nije bilo teško ni da dva puta nedeljno autobusom ide iz Sremske Mitrovice za Beograd na časove harmonike. Osam godina bio je đak čika Ace Krnjavca. Dobijao je pohvale, pričali su mu da je vrlo talentovan, a njemu je važno bilo samo da svira, svira, svira…

A, onda je talentovan harmonikaš počeo da dobija prve poslovne angažmane na veseljima u svom kraju. Naravno, i da zarađuuje prve pare. Kao četrnaestogodišnjak postao je član najpoznatijeg i najboljeg mačvanskog orkestra koji je oformio i vodio tada poznati lokalni pevač Đoka Savatić. Dobro je ispekao zanat.

Sa 15 godina našao se prvi put na takmičenju harmonikaša. Bilo je to u Obrenovcu na nadmetanju koje je organizovao list “Kekec”. Okupili su se mladi instrumentalisti iz cele zemlje, tada velike Jugoslavije. Imao je tremu, ali i veliku želju da se pokaže u najboljem svetlu. Pobedio je! Kako rekoše njegovi prijatelji i professor harmonike - prvo, pa muško, prvo, pa pobeda.Tog momenta Sinisa pocinje da zivi sa harmonikom i ona s njim. Ponesen prvim velikim uspehom dobio je jos vece samopouzdanje i volju za vezbanjem.Dok su njegovi drugovi izlazili po kaficima,igrali fudbal itd..Sinisa je vezbao harmoniku po 10 sati dnevno. Zbog muzike i harmonike prekinuo je redovno školovanje u trecoj godini srednje pedagoske skole, jer je sve češće na časovima u školi spavao, umoran od večernjih svirki koje su trajale do ranih jutarnjih casova.

-- -Na nagovor roditelja i prijatelja

posle tri godine Siniša se našao na prestižnom takmičenju harmonikaša u Sokobanji, nadmetao se u kategoriji seniora za titulu “Prva harmonika Jugoslavije”. Osvojio je te 1986. treće mesto. Naredne dve godine bio je vicešampion ali nije gubio nadu,i dalje je marljivo vežbao i usavršavao se. Godine 1989. najzad je pobedio i stekao titulu “Prva harmonika Jugoslavije”.

- Sinisa je bio najsrećniji čovek na planeti u tom trenutku. Ostvaren je bio njegov najveći san. Bio je zvanično najbolji harmonikaš od Vardara do Triglava, osvojio je u to vreme najveće priznanje za harmonikaša u zemlji.
---Te godine Siniša je počeo da svira u orkestru Miće Nikolića i da sa njim radi u studiju. Učestvovao je na pločama brojnih poznatih pevača – Šabana Šaulića,Vide Pavlović, Ljube Aličića, Enesa Begovića, Hasan Dudića… Ne samo da je svirao, nego je i komponovao i raspisivao aranžmane. Kako za sebe, tako i za druge.---Godine 1990. Tufegdžić je snimio i objavio svoj diskografski prvenac, solistički instrumentalni album, longplej ploču i kasetu “Svitanje” za “Jugodisk”. Posle tri godine osnovao je i svoj orkestar, a ubrzo se na tržištu našao i njegov drugi samostalni album.

“Noćna mora-čokoladni voz” sa znakom “Juvekomerca”. Kolo “Čokoladni voz” za veoma kratko vreme je osvojilo simpatije slušalaca, postalo veoma popularno i traženo na svim radio stanicama,veseljima i kafanama širom zemlje, a njemu je donelo širu popularnost. To kolo je postala neka vrsta njegove muzičke lične karte –.Sinisa je dobijao pozive za gostovanja kako u otadžbini, tako i u inostranstvu, kod naših zemljaka u dijaspori. Svirao je na koncertima, slavljima, svadbama, u TV emisijama.


Bilo ga je u koncertnim dvoranama, studijima, pod šatrama, u kafanama… Pratio je na velikim turnejama Šabana Šaulića po Bugarskoj, Miloša Bojanića po Australiji i Švajcarskoj, Mitra Mirića po gradovima Austrije i Nemačke...

Treći album Siniša je objavio1995. godine pod nazivom “Ciganska svadba”. Bila je to “živa” svirka sa njegovim orkestrom. Naredne godine na tržištu se pojavilo novo izdanje – “Carske kočije”.

Godine 1998. dobio je godišnje priznanje, nagradu “MELCO” kao instrumentalista godine na manifestaciji “YU dani estrade”. Imao je posla, sarađivao sa zvezdama, putovao diljem sveta. Te godine je počeo da radi u studiju Gorana Ratkovića Raleta. Njegova harmonika čula se na albumima tadašnjih brojnih zvezda “Grand produkcije” – Stoje. Jane, Sanje Đorđević, Šekija Turkovića, Nataše Đorđević,Sabana Saulica,Djanija… Na turneji po Americi pratio je,Milosa i Baneta Bojanića, Daru Bubamaru, posle i Lepu Brenu. Ipak, sve dotašnje rekorde Tufegdžić je oborio 2000. godine, kada je snimio album “Mercedes”. Istoimeno kolo postalo je apsolutni hit na domaćoj muzičkoj sceni. Miodrag M. Ilić, čelni čovek “Juvekomerca”, diskokuće koja je objavila to izdanje, pričao je da je Sinišin album prodat u mnogo većem tiražu nego brojne pevačke kasete. Posle tri godine, na manifestaciji “Zlatni melos” Tufegdžić se okitio novim priznanjem, dobio je nagradu “Melco” za najslušanije kolo - “Mercedes” a 2004.godine nagradu od RTV-BN za najslusanije instrumentale.---Sa harmonikom je obišao pola sveta, svira je u Evropi, Australiji, na severnoameričkom kontinentu. Lepe uspomene nosi sa turneje 2002. godine po Kanadi Nedeljka Bajića Baje, sa brojnih gostovanja Snežane Đurišić, Vere Matović, Šikice, Ćane,Bekija Bekića, Halida Muslimovića,Zlate Petrović, Mileta Kitića, Zorice Marković, Baje Malog Knindže… ma, teško je nabrojati koga od poznatih pevača nije pratio na svojoj harmonici.Minulih godina Sinisa samostalno radi u muzickom ateljeu “Louis & Peruzza” u Beogradu gde se bavi komponovanjem,aranziranjem i produciranjem.

Srećno je oženjen i ima troje dece, sina Lazara i ćerke bliznakinje Milicu i Danicu.